Синтагматска организација лексема (колокација) као дистинктивно обележје код блискосродних језика – бугарског и српског


Иванова, Ценка (2007) Синтагматска организација лексема (колокација) као дистинктивно обележје код блискосродних језика – бугарског и српског Научни састанак слависта у Вукове дане, 36/1, Београд 2007, стр. 273-282, ISBN 978-86-86419-17-8.


 Један од аспекaта поређења блискосродних језика јесте проналажење модуса кроз које би се показала специфична страна ''блиске различитости'' – заправо, исти инвентар домаћег или страног порекла који се не подудара у комбинаторици или, тачније, у спојивости на различитим нивоима језичке грађе. Та особина се нарочито испољава код творбе речи и у синтагматској организацији лексема. Велики је изазов описати паралелно и диференцијално постојеће комбинације творбених модела или лексичких спојева који функционишу у одређеним сегментима употребе у два генетски блиска и суседна језика, као што је случај са бугарским и српским. Оријентација према различитим моделима језичке стандардизације од 19. века до наших дана доприноси још специфичнијем изразу оних дивергентних процеса који се могу укључити у две формуле: у творбени модел типа ''исти инвентар – различита комбинаторика – значење'', у синтагматски модел типа ''исти инвентар – разлика у комбинаторици – облик посебног језика''.
  Статия
 блискосродни језици, колокација, дивергенција, творбени модели, синтагматска спојивост




 Издадено
  15667
 Ценка Иванова

Научният архив поддържа инициативата за отворен достъп OAI 2.0 с начален адрес: http://da.uni-vt.bg/oai2/