„О „синергиjи“ светотајинског и подвижничког живота у теологиjи светог Григорија Паламе”, у: М. Кнежевић, (съставител), ΟΥΣΙΑ, ΥΠΟΣΤΑΣΙΣ, ΕΝΕΡΓEΙΑ. Aспекти мисли Григорија Паламе: Aspects of Thought of Gregory Palamas, Београд, 2013, с. 342-368 (ISBN 978-86-7405-134-4).


Тутеков, Свилен (2013) „О „синергиjи“ светотајинског и подвижничког живота у теологиjи светог Григорија Паламе”, у: М. Кнежевић, (съставител), ΟΥΣΙΑ, ΥΠΟΣΤΑΣΙΣ, ΕΝΕΡΓEΙΑ. Aспекти мисли Григорија Паламе: Aspects of Thought of Gregory Palamas, Београд, 2013, с. 342-368 (ISBN 978-86-7405-134-4). Белград


 Предмет истраживања jе органска синтеза светотаjинског и подвижничког живота као темељног еклисиолошког принципа у теологији светог Григориjа Паламе. Основна идеја ове студије је превазилажење доминантног схватања да се паламитска теологиjа своди само на теологиjу нестворених енергиjа и на jедно аскетско учење чији је циљ достизање обожења кроз праксу Исусове молитве и искуство мистичног созерцања Бога, независно од светотаjинског искуства Цркве. Мeђутим, теолошко учење светог Григориjа Паламе увек претпоставља принцип светотајинско-аскетске синергије коjи даjе животу у Христу дубоко еклисиолошки смисао и егзистенцијално-сотириолошку перспективу. „Ороси“ светотаjинске онтологиjе црквеног етоса јесу свете таjне крштења и божанске евхаристиjе коjе сaдрже и „возглављуjу“ целокупну икономиjу спасења. Света таjна крштења jе еклисијални начин онтолошког обнављања човека у Христу, а божанска евхаристиjа jе топос и тропос наjдубљег ипостасно-енергиjског заjедничарења човека и Бога у Христу кроз нестворену благодат Светог Духа. Према томе, светотаjински живот Цркве jе онтолошки темељ и еклисиолошки оквир сваког нaравствено-аскетског (= егзистенцијалног) напора човека у напредовању и узрастању у дарованом животу у Христу. У паламитској теологиjи не може се говорити о некој „аутономизацији“ подвижничког живота, и стога се он може схватити једино као наравствено-егзистенцијални напор у активизирању нестворене благодати која се дарује човеку кроз свете тајне, то јест на потпуно еклисиајални начин, у црквеном Телу Христовом. Сви аспекти подвижничког живота на путу ка обожењу у Христу увек су лични егзистенцијални одговор човека на његову непоновљиву црквену харизму која претвара подвиг у начин дубљег интегрисања верујућег у благодатно светотајински живот Цркве. Стога принцип органске синтезе и „синергије“ светотајинског и подвижничког живота остаје својеврсни херменеутички кључ и еклисијални критеријум осмишљавања целокупног духовног наслеђа паламитске теологије. У овом кључу се разматра и паламитски етос подвига као својеврсни мистагошки пут коjи има за циљ учешће у светотајинском животу Цркве. Као практичка философија подвиг обухвата све личне егзистенцијалне напоре човека и у том смислу се живот по врлини доживљава као аутентични начин постојања човека у Христу. Из свега тога следи да се у контексту паламитске теологије сви елементи подвига — праксис, теорија, молитва, итд. — морају схватити као путеви и тропоси живота у Христу, дакле као харизматски плодови синергије између благодати и слободе, што значи да се они остварују потпуно еклисиолошки, евхаристијски и светотајински.
  Студия
 паламитска теологија, светотајински живот, тајна Евхаристије, нестворена благодат, еклисиологија подвига, синергија, практичка философија, врлина, очишћење, просветљење, обожење, молитва, синтеза светотајинског и подвижничког живота.




 Издадено
  14573
 Свилен Тутеков

Научният архив поддържа инициативата за отворен достъп OAI 2.0 с начален адрес: http://da.uni-vt.bg/oai2/